posao ili gluvarenje

Najgore što može da vam se desi na poslu jeste da ga nemate. Znam da zvuči u najmanju ruku štreberski, ali kada vam se sati vuku u nedostatku pametnijeg posla, odnosno u nemanju istog onda..... onda na poslu pišete blog. Onda sufrujete po internetu i slušate šta kolege pričaju, onda je sve kao lepo, a u stvari jedva čekate da idete kuci i tamo radite isto to, ali nekako opuštenije, prirodnije...

Kafkin zamak ili LSD tvrđava ?

Uz stepenice pa prva desno kad prođete hodnik prva levo pa do kraja. Zvuči vam poznato? Meni je to ovih dana ušlo u uši, pa čim čujem takvu smernicu noge same krenu. Ali tako je svima koji ulaze u neku od državnih ustanova u mom slučaju u pitanju je opština. Na prvi pogled normalna zgrada kao i svaka druga prizemlje dobro organizovano za prijem stranaka,  ali se zato pravi lavirint krije na spratovima iznad i ispod nivoa zemlje. No to nije jedina zabava. Naime, danas dok sam čekala na prijem kod načelnice odeljenja za građevinska pitanja koji je bio zakazan za 9:00h, primetila sam  sledeće. Razdragani žagor uz nošenje jutarnje kafe iz kancelarije u kancelariju i ispijanje iste uz razglabanje tema iz svakodnevnice, ništa neobično zar ne? Inače za skeptične da javim da izolacija i nije bas najbolje urađena i da se sve čuje. Te gde je ko kupio čizme na kojoj je dijeti, kada stiže zamrznuto pecivo i ostalo. I u samom hodniku je živo, svi su  nasmejani javljaju se uz osmeh svima i ne samo što se svi sa sprata grle već se tapšu po leđima i sa onima koji pristižu na taj sprat stepenicama koje vode u stari deo zgrade. A onda su počele da pristižu stranke, i kako se koja pravnica izvlačila iz susednog kabineta tako je vesela atmosfera vidno opadala jer eto mora da se radi. Odjedanput kao da do pre samo pet minuta nisu pili kafu. Počelo je dovikivanje: "Milka je l kod tebe taj predmet, mislim,  ja ne mogu da ga nađem,  nema šanse da je ovde, ajde požuri stranka me čeka ", a stranci, odnosno meni je bas svejedno da li će da čeka pet minuta duže, u mom slučaju pola sata, već je mnogo bitnije da reše problem. No sledeći korak u rešavanju se sastoji  upravo u tom dovikivanju jer nema ni kod Milke, a ni kod Vesne tog predmeta. Zapravo predmet je nestao ili je sigurno Brankica, mlađi referent zagubila negde. Atmosfera još više opada i sada nastaje sivilo. Stranke se gomilaju, činovnici lutaju, a ja bih rekla da su u tom momentu upali u loš trip jer ih je pustila jutarnja vožnja po zemlji dembeliji gde se uz  braon mehuriće sveže kafe prepričavaju recepti za najbrži kolač bez brašna i šećera, i mašta o pauzi. 

Deluje sumorno baš kao i većini srednjoškolaca prilikom odabira fakulteta: ekonomija, pravo, ekonomija, pravo!

Kusur

Juče sam pazarila za 962.02 dinara. Kasirka je bez razmišljanja zaokruzila na 963.00 dinara jer kusura za tu svotu nema, a i kuća u ovom slučaju Kazino Maksi nikad ne sme da gubi.
Znam  da se niko neće obogatiti od dinara ili od 10 para ma ni 10 dinara nije značajna svota, ali kad tako svaki dan ostavite nekome dinar dva i to ne svojom voljom, malo vam se računica promeni. OK,  neko će reći pa ima i obrnuti slučaj kada ti u prodavnici zafali, pa ti na kasi kažu: "Komšinice donećete drugi put ". Ali kao što rekoh kuća nikad ne gubi jer ste vi tom logikom mnogo više puta ostavljali kusur tako da to što vi ponekad dugujete njima je ustvari neka vrsta poravnanja.

Isti model se primenjuje i u buticima gde te ljubazna prodavačica sa smeškom zamoli da ti duguje 10 dinara jer nema da vrati, opet logikom ma to je sića ionako je logicno zaokružiti. 

Ipak, pitanje je da li bi vam ta ista ljubazna prodavačica prodala dotičnu stvar, da kojim slučajem nemate tačan iznos?

Bus Plus

Bus Plus e pa šta je 

ako je Bus nije Plus
Bus Plus pa ne ka je 
ne boji se ko je.....?


Moram priznati da sam ispiraciju, ne naravo za ovu pesmicu, već za ceo post dobila od prijatelja koji je pre neki dan u poruci napisao:  "Srbija zemlja paradoksa gde ti robotizovani glas govori koja je sledeća stanica u potpuno raspadnutom autobusu ", ja na to dodajem da smo mi idealna scenografija za neki SF film. Taman je sve toliko raspadnuto, ali nekako nekim čudom funkcionišemo i to sve ukupno izgleda kao da smo preživeli nuklearku. A ljudi iako na prvi pogled deluju normalno, u stvari isijavaju bes kroz sve pore. Dobro, jesmo mi preživeli rat ne doduše nuklearni, ali su efekti isti. 
No nemam nameru da kritikujem niti pišem o radu već o Bus Plus-u.
Meni se lično dopada sistem koliko ga god kritikovali i nalazuli mu mane. Mnogima je navodno besmisleno da se prijavljuju i oni sa mesečnim kartama, odnosno personalizovanim kartama jer to samo stvara gužvu kod vrata, zatim kritikuju kako polovina aparata ne radi kako je sve ukupno ideja Bus Plus glupa etc... ima na Fb čitava kampanja protiv pod imenom:
 
Besplatan Javni Prevoz - Stop Bus Plus - 99% Srbije 
http://www.facebook.com/media/set/?set=a.239906646089149.59431.239905709422576&type=1
Svemu možeš naći manu, ali meni sistem nije loš, i moram priznati da su imali humora prilikom snimanja lokacija i stanica. Pošto sam sa Banovog Brda,  kad krenem za grad taj isti robotizivani glas mi kaže da je sledeća stanica fabrika šećera, a ja odmah zamišljam da sam Willy Wonka. Sledeće stanice nisu toliko inspirativne jedino ako nekim čudom stanicu mostar umesto sa petljom uspete da povežete sa istoimenim gradom, hmmm... teško, ali kasnije već u gradu mi opet taj limeni glas kaže da je sledeća stanica London! Wow, Great pomislim ja eto mene u britanskoj prestonici, naravno samo u mašti.
Za sad samo se samo vozila do grada i nazad. Bus Plus me je nasmejao što i nije tako loše za početak, ili da se mi ipak vratimo na: