Kafkin zamak ili LSD tvrđava ?

Uz stepenice pa prva desno kad prođete hodnik prva levo pa do kraja. Zvuči vam poznato? Meni je to ovih dana ušlo u uši, pa čim čujem takvu smernicu noge same krenu. Ali tako je svima koji ulaze u neku od državnih ustanova u mom slučaju u pitanju je opština. Na prvi pogled normalna zgrada kao i svaka druga prizemlje dobro organizovano za prijem stranaka,  ali se zato pravi lavirint krije na spratovima iznad i ispod nivoa zemlje. No to nije jedina zabava. Naime, danas dok sam čekala na prijem kod načelnice odeljenja za građevinska pitanja koji je bio zakazan za 9:00h, primetila sam  sledeće. Razdragani žagor uz nošenje jutarnje kafe iz kancelarije u kancelariju i ispijanje iste uz razglabanje tema iz svakodnevnice, ništa neobično zar ne? Inače za skeptične da javim da izolacija i nije bas najbolje urađena i da se sve čuje. Te gde je ko kupio čizme na kojoj je dijeti, kada stiže zamrznuto pecivo i ostalo. I u samom hodniku je živo, svi su  nasmejani javljaju se uz osmeh svima i ne samo što se svi sa sprata grle već se tapšu po leđima i sa onima koji pristižu na taj sprat stepenicama koje vode u stari deo zgrade. A onda su počele da pristižu stranke, i kako se koja pravnica izvlačila iz susednog kabineta tako je vesela atmosfera vidno opadala jer eto mora da se radi. Odjedanput kao da do pre samo pet minuta nisu pili kafu. Počelo je dovikivanje: "Milka je l kod tebe taj predmet, mislim,  ja ne mogu da ga nađem,  nema šanse da je ovde, ajde požuri stranka me čeka ", a stranci, odnosno meni je bas svejedno da li će da čeka pet minuta duže, u mom slučaju pola sata, već je mnogo bitnije da reše problem. No sledeći korak u rešavanju se sastoji  upravo u tom dovikivanju jer nema ni kod Milke, a ni kod Vesne tog predmeta. Zapravo predmet je nestao ili je sigurno Brankica, mlađi referent zagubila negde. Atmosfera još više opada i sada nastaje sivilo. Stranke se gomilaju, činovnici lutaju, a ja bih rekla da su u tom momentu upali u loš trip jer ih je pustila jutarnja vožnja po zemlji dembeliji gde se uz  braon mehuriće sveže kafe prepričavaju recepti za najbrži kolač bez brašna i šećera, i mašta o pauzi. 

Deluje sumorno baš kao i većini srednjoškolaca prilikom odabira fakulteta: ekonomija, pravo, ekonomija, pravo!